Bilo je leto. Moj dolazak sem rodbine je okupilo to veče i bliže komšije sela u planini. Bio sam zadužen za sve odgovore na pitanja koja su mi postavljali, pošto se dugo nismo videli.

Sestra me je upoznala sa mladima koji su se za tih par godina mnogo izmenili. Moj pogled se zajedno s dahom najviše zadržao na lepoj Mari. Ona je svoje školovanje nastavila u jednom većem gradu, tako da su nam talasne dužine bile slične. Brzo smo se sprijateljili. Razgovori su se vodili do kasno u noć.

Sa Vanjicom je bilo dobro. Svi su govorili da naša veza obećava, osim njene mame. U prvo vreme… pa u prvo vreme nisam voleo Vanjcinu mamu, prvenstveno zato što i ona nije volela mene. Možda je tako bilo zato što me četrdeset petogodišnja gospođa uhvatila kako joj posmatram noge u crnim čarapama, ili napete bokove ispod krute suknje, dojke, o te slatke, zrele voćke, što se tako okrupnjale, zanosno njišu. Gledao sam Vanjičinu mamu sa više pohote nego samu Vanjicu.

Kao i svaki "vredni" i "radni" 17-ogodisnjak, veci deo raspusta, umesto da vijam ribe po mom rodnom Zrenjaninu, ja provodim kod (drage mi) babe u njenom selu podosta udaljenom od Zrenjanina.. Kao i svako jutro ustao sam "rano" u 8h, ovog puta sa malo drugacijim zadatkom. Taj dan srecom nije bilo motanja po svinjcima i pojenja krava, vec je trebalo otici motorom u atar, nekih nekih 7-8km od sela, i na babinoj njivi nabrati izvesnu kolicinu svakakvog povrca koje bi kasnije trebalo da pojedemo za rucak i jos nesto da se sutra odnese na pijacu. Nije me bilo tesko ubediti da odem od kuce, jer konstantno pricanje sa babom, stricem i njegova dva sina, koji su dosta stariji od mene, ume da bude prilicno smorno. Sem toga volim da se sam seckam po prirodi jer je to svojevrsno rasterecenje mozga..

U nekim novinama ima oglasa,a to je indirektno seks.Sve uvijeno,a zna se šta je.E sad ko bi hteo da ode kod
takve ženske može i da pročita ovu priču.Vidim da dosta žena čita erotske priče.One će sve ovo osuditi jer se zgražavaju
na posao gore pomenutog naslova i na muškarce koji su sa njima.Nisam ovo radio od besa već od teške nevolje.Toliko.
Kada čovek pređe tridesetu,a nikad nema ljubavnu vezu, teška je nevolja.Nevoljen biti gore je od smrti.A mnogo je danas
momaka ove sudbine.Samo mlad čovek ne misli.Pusti muziku,pornić i prođe ga.Ali dolaskom zrelosti.Ne bih se više pravdao.
Došao je rat.NATO nas je napao.Ja u PVO.Misli su navrle.O, smrt nije ništa.Ako je trenutna.Ali gubljenje noge ili ruke.

Sandra mi je oduvijek bila prijateljica kojoj sam mogao sve reci, pa cak i to da nekad maštam o njoj. Svidjalo mi se što se nije sramila kada sam joj pricao šta i kako maštam o njoj. Cesto puta sam razmišljao nije li šteta te sve trenutke što smo nas dvoje imali pokvariti jednim sexom, i to onakvim o kakvom ja maštam. Grupnom, Sandra, ja i Vjeran. Jednom sam ju to i pitao, nasmijala se, pogledala u pod i ništa nije rekla. Bio sam malo ljut na sebe što ju opterecujem takvim glupostima i više tu temu nismo nacinjali. Jedne subotnje veceri izašli smo proslaviti moj rodjendan. U to vrijeme nisam imao curu i bilo je zabavno koketirati sa ostalim curama, posebno kada sam bio dobro raspoložen zbog rodjendana.

Doputovala je trajektom Jadrolinije iz Rijeke. U Split je stigla u 5 poslije podne. Javila mi se mobitelom to jutro kad se ukrcala i pitala gdje ćemo se naći. Rekao sam da je prvo pravilo koje će od danas naučiti da ništa ne pita. Sve što se od nje traži je da uradi, a ne da pita. Rekla je da se ispričava, da neće griješiti i čekala je što ću reći. Kazao sam da ću joj se javiti na vrijeme a dotle da se odmori. Potvrdila je i onda sam je pitao što je obukla. Rekla je bijelu majicu i minicu drap boje. Pitao sam. A ispod? Malo je zastala, čuo sam kako se povukla malo sa strane, valjda da ne čuju okolo što priča pa je rekla tiše: Imam bijele gaćice.